SIRA, ŽIVOT ALLAHOVOG POSLANIKA MUHAMMEDA S.A.V.S

Sira dolazi od arapske riječi, sara, jesiru, sejren, što znači putovati. Putovati kroz nečiji život, slijediti njegove stope. Riječ sira koristi se samo za životopis poslanika Muhammeda s.a.v.s., iako se može koristiti za bilo koga.

21.09.2019.

13. RANA MLADOST POSLANIKA S.A.V.S.

       Kao što smo već rekli, ne postoje zapisi o ranom životu Poslanika s.a.v.s., niko nije mogao znati da će biti Poslanik, niti su Arapi imali pisane dokumente, da bi se bilo šta zabilježilo. Oni koji su doživjeli dugu starost, a odrastali su sa Poslanikom s.a.v.s., malo ih je.
       Prvu informaciju koju imamo iz rane mladosti Poslanika s.a.v.s. je njegovo prvo zaposlenje.
       U sahih hadisu koga prenosi Buharija, Poslanik s.a.v.s. kaže:
       “Allah nikada nije poslao poslanika a da on nije bio pastir.”
       Ashabi su upitali:
       “Čak ni ti, Poslaniče s.a.v.s.?” 
       “I ja sam bio pastir. Čuvao sam stoku stanovnika Meke za nešto sitnog novca”, odgovorio je Poslanik s.a.v.s.
       Ovo pitanje pokazuje da čak ni ashabi nisu znali da je bio pastir, pa kako onda da poznaju informacije o njegovom rođenju i djetinjstvu.
       U drugom hadisu, u jednoj od njegovih zadnjih ekspedicija, vidio je pastire koji su se brinuli o stadu, pa im je rekao:
       “Savjetujem vam da nađete drvo Arak i njegove najtamnije grane, jer će to biti bolje za vaše stado.” 
       Ashabi su se začudili i upitali:
       “Kako ti to znaš, o, Poslaniče s.a.v.s.?”
       “Nekada sam bio pastir, i svaki poslanik bio je pastir”, odgovorio je Poslanik s.a.v.s.
       U drugoj predaji kaže:
       “Musa je bio poslan narodu kao poslanik, dok je bio pastir. Davud je postao poslanik kada je bio pastir, i ja sam bio pastir u Adžjadu (mjesto pored Meke).”
       Postavlja se pitanje, zašto je Allah poslanike odgajao tako; ako je htio, mogli su biti rođeni kao bogataši, da ne moraju kroz život ni prstom mrdnuti.
       Zašto najteži posao, najmanje plaćen?
       Zato što je u tome puno mudrosti.
       Prvo, pastir je uglavnom sam, izdvoji se od ljudi sa stadom i ima puno vremena za razmišljanje. Ljudi koji su zauzeti dunjalukom posjeduju manje duhovnosti, jer “trčeći” za dunjalukom imaju manje vremena za posmatranje svijeta oko sebe i razmišljanje o stvaranju tog istog svijeta.
       Druga stvar, ljudi su po prirodi slični ovcama, trebaju nekog ko će se brinuti o njima, upućivati ih, inače će otići na stranputicu, zalutati.
       Kao što ovce trebaju pastira, ljudi trebaju vođu.  
       Svaka ovca ima svoju osobenost i pastir je treba razumjeti, i prema tome, prema svakoj ovci se treba ponašati skladno sa njezinim karakterom. Neke su tvrdoglave, neke nježne, neke znaju kuda idu, neke samo slijede stado...
       Mnoge blagodati biti pastirom tiču se mehkoće i nježnosti na jednoj, a mudrosti i hrabrosti na drugoj strani. Nježnost i mehkoća prema svom sopstvenom stadu je i hrabrost i smjelost braniti stado od napada vukova i drugih nedaća.
       Mehkoća, briga, hrabrost, odgovornost, strpljenje, smirenost, suosjećajnost, sve su to karakteristike i pastira i lidera.
       Poslanik s.a.v.s. je rekao:
       “Ljudi koji posjeduju konje su ponosni, oni koji posjeduju kamile su arogantni, a oni koji posjeduju ovce, puni su smiraja i poniznosti.”
       U kasnijem životu Poslanik s.a.v.s. nam je pokazao kako se treba suosjećati sa životinjama.
       Jednog dana kamila je došla Poslaniku s.a.v.s. i počela puštati čudne zvukove, suze su joj tekle iz očiju. Poslanik s.a.v.s. ju je milovao dok nije prestala plakati, zatim, zovnuo vlasnika kamile i rekao mu:
       “Ova životinja se žali na tebe, tjeraš je da previše radi, i ne hraniš je dovoljno, tučeš je! Boj se Allaha u pogledu ove životinje, jer Allah te je blagoslovio njom.”
       Ono što je još važno, a vezano je za čuvanje stada, jeste taj osjećaj Poslanika s.a.v.s., da sa 15-16 godina treba sam početi zarađivati novac, ne biti na teret nikome, doprinositi domaćinstvu i na kraju postati neovisan.
       Poslanik s.a.v.s. nam je u tome najbolji uzor, da je časno raditi i najniže plaćen posao da bismo zaradili za život.
       Poslanik s.a.v.s. je rekao:
       “Najčišći novac koji možeš zaraditi je novac koji si zaradio svojim sopstvenim rukama, i poslanik Davud a.s. je zarađivao novac radeći fizičke poslove, bio je kovač i stolar.”
       I još jedna stvar koju možemo naučiti od Poslanika s.a.v.s. jeste, da kada je postao Poslanik i vođa, nije se stidio svoga pastirskog posla i svoje prošlosti.
       Svaki početak je težak i za uspjeh treba uložiti puno truda, tako je i Poslanik s.a.v.s. počeo kao pastir, a završio kao vođa, ulažući svoje vrjeme, rad, trud i život.
       U vrijeme Poslanikovog s.a.v.s. posla kao pastira, postoje samo još nekolike zabilješke o njegovom životu.
       Prva je, Fidžar ratovi.
       Fidžar ratovi su serija ratova između dva velika plemena Arabije. Kinana je bila konfederacija Arapa, koja se sastojala od više plemena, jedno od tih plemena bilo je i pleme Kurejš. Druga velika grupa Arapa, bila je savez plemena, koja se zvala Kajs Ajlan, u čiju grupu su spadala plemena Gatafan, Havazin…
       Ratovi su se desili kada je Poslaniku s.a.v.s. bilo između 15-18 godina, niko ne zna tačno, jer zapisa nema, ali moglo bi se zaključiti prije 15 nego 18, jer Poslanik s.a.v.s. u tim bitkama nije nosio sablju.
       Neko iz plemena Kinana ubio je osobu iz plemena Havazin. Kada su to oni saznali napali su plemena Kinana, s tim i pleme Kurejš.
       Plemena Kinana pobjegla su u Harem da bi se spasili od odmazde, nadajući se da će pleme Havazin poštovati svetost Meke i Harema, tj. zabranu ubijanja u njemu.
       Pleme Havazin u toj svojoj ljutnji napalo je plemena Kinana, iako su bili u Haremu.
       Ubiti jednog čovjeka je kriminal, ali napasti svetost Harema za Kurejšije bio je puno veći kriminal.   
       Proglasili su rat Havazin plemenu i svim ostalim plemenima iz grupe Kajs Ajlan. U početku su Kurejšije gubile, zatim, pobjeđivale, da bi na kraju došlo do inicijalnog mirovog sporazuma.
       Kurejšije su pristale da plate krvarinu i time su ratovi bili završeni.
       Fidžar na arapskom znači zao.
       Zli ratovi, jer su obje strane počinile kiminal. Ubijen je čovjek i oskrnavljena je svetost Harema.
       Poslanik s.a.v.s. u autentičnom hadisu kaže:
       “Sjećam se da sam učestvovao u Fidžar ratovima, skupljao sam strijele za moje amidže i dodavao im ih.”
       I još je dodao:
       “I ne žalim što sam u tome učestvovao.”
       Zabilježeno je i da, gdje god je Poslanik s.a.v.s. učestvovao u bici sa Kurejšijama, oni su išli naprijed, ako bi ostao kući, oni bi uzmicali.
       Tada je Ebu-Talib rekao:
       “Tako mi Allaha, više te ne puštam od sebe, ostaješ s nama.”
       U to vrijeme postignut je mirovni sporazum i rat je zaustavljen.
       Nakon nekoliko godina desio se još jedan događaj, Hilful-Fudul ili poznat još kao Hilful-Mutajjibin.
       U tom periodu Poslanik s.a.v.s. je, otprilike, bio u njegovim ranim dvadesetim, u nekim predajama stoji da mu je bilo tačno dvadeset godina.
       Ovaj dogovor ili sporazum desio se u mjesecu zul-kade, u Meki. Osoba iz plemena Zubejd koje je nastanjivalo područje Jemena, posjetila je Meku zbog trgovine i obavljanja hadža, što je značilo, da ako dođe u Meku, daleko je od svog naroda i zaštite.
       Prije hadža ta osoba prodala je nešto stvari El-'Asu ibn Vailu, ocu poznatog ashaba 'Amr ibn 'Asa.
       El-'As ibn Vail bio je vođa plemena, političar, poznat, bogati biznismen.
       El-'As je obećao čovjeku dati novac poslije hadža, prije nego što pođe nazad u Jemen.
       Čovjek je obavio hadž i prije polaska zatražio svoj novac.
       El-'As mu je rekao:
       “Dođi sutra.”
       On je došao sutra, ali El-'As mu je odgovorio isto, da dođe sutra.
       Tako je bilo svaki dan, dok čovjek nije shvatio da mu neće biti plaćeno.
       Zatim se obratio drugim plemenima Kurejšija i zatražio pomoć. Svi su našli neki izgovor da ne pomognu, jer El-'As ibn Vail je bio političar, bogat, vođa... niko nije želio u konflikt s njim.
       U osjećaju potpune nemoći i zamke u koju je upao, odlučio je to napraviti javnim problemom. Smislio je poemu. U takvo doba, to je bio najbolji način širenja informacija.
       Jednog dana, kada su se svi okupili oko Kabe, izrecitirao je:
       “O, porodico Fihrova (o, Kurejšije)!
       Nepravda mi je nanešena u trgovanju!
       U dolini sam Meke!
       Daleko od moje kuće!
       Daleko od mog naroda da me zaštiti!
       Još uvijek u ihramu!
       Kosu počešljao nisam, niti moju umru završio!
       Gdje je moj narod da mi pomogne?!
       Ovo mi redite dok stojim između hidžera (Mekamu Ibrahim) i hadžera (El-Hadžrul-esved)!
       Stvarni Harem pripada plemenitima!
       Nema zaštite za onog ko je u ogrtaču (ihramu), kradete i varate onoga ko je sam!”

       Bukvalno ih je nazvao lažovima i varalicama.
       Vijest se proširila brzinom svjetlosti.
       Zubejr Abdul-Muttalib, najstariji amidža Poslanika s.a.v.s. čuo je to i rekao:
       “Nešto se mora uraditi po ovom pitanju!”
       Sazvao je sastanak svih vođa plemena Kurejš u kući Abdullaha ibn Džud'ana.
       Abdullah ibn Džud'an je dalji rođak Aiše r.a., umro je prije početka dave. U to doba bio je poznat kao najplemenitiji, najdarežljiviji, kao neko ko rješava probleme, najstariji... među stanovnicima Meke.
       U njegovoj kući napravljen je pakt, dogovor, po kome će oni, Kurejšije, uvijek stati na stranu ugnjetavanog, a protiv onog koji ugnjetava, bez obzira kojem plemenu ugnjetavač pripadao, pa makar ugnjetavani bio iz nekog nepoznatog i dalekog plemena, a ugnjetavač Kurejšija.
       Otišli su pred Kabu, javno to obznanili i “potpisali” svoja imena na ugovor.
       Pošto u to vrijeme nije bilo pisanih ugovora, niti su oni znali pisati niti čitati, način na koji se to radilo je da su svi svoju ruku umočili u parfem i njome, svi po istom mjestu, povukli po Kabi.
       Zato se ovaj dogovor i zove “Savez Namirisanih”, Hilful-Mutajjibin.
       Prema nekim predajama se kaže da je El-'As bio toliko izritiran njihovim uplitanjem pa je rekao:
      “Zašto se moraju miješati u nešto što je fuduli, što nije njihov problem.”
       Htjeli su mu pokazati da to jeste njihov problem, pa je ugovor dobio i naziv Hilful-Fudul.
       Postoje i drugačija mišljenja zašto se pakt zove Hilful-Fudul, ali ovo objašnjenje zvuči kao najjače.
       Arapi nikada do tada nisu imali koncept pakta ili ugovora.
       U vjerodostijnom hadisu Poslanik s.a.v.s. kaže:
       “Svjedočio sam u kući Abdullaha ibn Džud'ana ugovoru. Da me upitaju da ga podržim, i sada, u islamu, bih to uradio. Da me danas pozovu, ja bih se, kao musliman, odazvao. To svoje mjesto ne bih prepustio nekome, ni za puno crvenih deva.”
       Iz Fidžar ratova i Hilful-Fudula koje pouke i poruke možemo izvući?
       Prvo, Poslanik nije zažalio što je učestvovao u Fidžar ratovima. Učenjaci smatraju da se iz ovog može izvući zaključak da je dozvoljeno učestvovati u ratovima koji nisu eksplicitno vjerski.
       U ovom ratu obje strane su učinile nasilje, ali jedna strana je učinila manje nasilje pa je Poslanik s.a.v.s. učestvovao na toj strani, dodajući samo strijele.
       Ono što nam Poslanik s.a.v.s. još pokazuje ovim učešćem, jeste da je bio aktivno uključen u društvene događaje, iako društvo nije bilo muslimansko, i još je bio ponosan na to svoje učešće.
       Hilful-Fudul je u sebi nosio pravdu, istinu, pomoć obespravljenima...
       Sve ovo nam pokazuje da biti uključen u javne događaje, koji nisu isključivo vjerski, kao što su rasizam, nepravda, siromaštvo, kriminal, zlostavljanje djece, žena... znači biti dobar musliman.
       Muslimani trebaju da budu na prvim linijama borbe protiv zla i uspostavljanju dobra.
       Nažalost, muslimani današnjice znaju samo držati predavanja, raspravljati i debatirati, pravog i iskrenog rada za dobrobit zajednice je jako malo.
       Kada se kao muslimani uključimo u ovakve događaje, tek tada će nas drugi uzimati za ozbiljno i samim tim će islam prihvatati kao ozbiljnu vjeru.
       Upravo je to uradio Poslanik s.a.v.s., uključio se u rješavanje problema zajednice.
       Zato kada je postao Poslanik bio je voljen, poštovan, njegova poruka je postala prihvatljiva. Niko mu nije mogao prigovoriti, a gdje si ti bio kada su se stvari u zajednici dešavale i rješavale?
       Ovaj događaj nam pokazuje i status Poslanika s.a.v.s., prije nego što je i postao Poslanik.
       Kao mladić bio je pozvan da prisustvuje dogovoru i ovjeri ugovora umakanjem ruke u miris.
       Bio je najmlađi učesnik, što znači da su u njemu vidjeli budućeg lidera.
       Iz svega ovoga se može zaključiti da su Kurejšije, Arapi bez zakona, sa plemenskim razlikama, ipak posjedovali vrline i dobrotu u sebi.
       Pored ostalog i zbog te njihove dobrote, Allah je među njih poslao Poslanika s.a.v.s.



SIRA, ŽIVOT ALLAHOVOG POSLANIKA MUHAMMEDA S.A.V.S


https://biljeg.blogspot.com/
SIRA, ŽIVOT ALLAHOVOG POSLANIKA MUHAMMEDA S.A.V.S.
1. ZAŠTO IZUČAVATI SIRU
2. IZVORI SIRE
3. POČETAK PAGANIZMA KOD ARAPA
4. HANIFIJE (sljedbenici vejre Ibrahima a.s.)
5. STANJE RELIGIJE U SVIJETU PRIJE DOLASKA ISLAMA
6.GENOLOGIJA ARAPA
7. GENOLOGIJA MUHAMMEDA S.A.V.S. I GODINA SLONA
8. IZGLED I KARAKTERISTIKE MUHAMMEDA S.A.V.S.
9. RAZLIKA IZMEĐU IMENA AHMED I MUHAMMED
10. ZAŠTO ARABIJA?
11. ROĐENJE MUHAMMEDA S.A.V.S.
12. RANO DJETINJSTVO MUHAMMEDA S.A.V.S.
13.RANA MLADOST POSLANIKA S.A.V.S.

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
228

Powered by Blogger.ba